Највише може да ме избаци из колосека нека неартикулисана стока (ја их тако зовем, јер бољи назив не заслужују!), која ми дође пред касу и упорно прича телефоном, а онда ми каже: "Дај ми то и то", баци паре на пулт и настави телефонски разговор!
Ало, бре, СТОКО БЕЗРЕПА! Мене савршено боли курац да ли те, тог тренутка, зове муж, жена, дете, шеф, швалер или швалерка! Кад си на МОЈОЈ каси, онда сам ти ЈА НА ПРВОМ МЕСТУ, а кад завршиш посао са мном, причај с киме хоћеш - не занима ме!
ЈА САМ ПОШТЕНИ РАДНИК, САМОУПРАВЉАЧ, ПРОЛЕТЕР, НИСАМ НИЧИЈИ РОБ И ТРАЖИМ САМО МАЛО ПОШТОВАЊА И НИШТА ВИШЕ!
ДА ЛИ ЈЕ ТО ЈАСНО, БРЕ?!