Уни ароқхўр ва фоҳишабоз дейишар эди, аммо ўлганида юзидан нур таралиб турди... Жамият
Қадимда бир подшоҳ ўтган экан. Бир куни у тунда кўрган тушидан таъсирланиб узоқ ўй сурибди ва вазирини чақириб: “Тайёрлан! Саройдан ташқарига чиқамиз”, дебди. Бироздан сўнг икковлон оддий кийиниб, йўлда кетиб борардилар. Бир қишлоққа етганларида подшоҳ тушида кўрган жойни таниб қолди. Атрофда одам кўп, ҳамма ўз иши билан банд. Шундоққина ерда бир одамнинг жасади ётар, ҳеч ким унга эътибор ҳам бермасди. Шунда подшоҳ одамлардан сўра
__Бу дунё ишлари жуда хам кизик,
__Яхшилар ёмондан куркиб яшайди,
__Юз йил адашмасдан бир бор адашсанг,
__Исмингни яхшидан олиб ташлайди...!
__Бу дунё ишлари жуда хам кизик,
__Йиглатиш жуда осон кулдириш кийин,
__Хеч качон алдамай ростин сузласанг,
__Сени ахмок дея аташи тайин...!
__Бу дунё ишлари жуда хам кизик,
__Курашиб-курашиб кетасан улиб,
__Бой булиб кимларни уйнатиб кулда,
__Ё акси кимгадир уйинчок булиб...!
__Бу дунё ишлари жуда хам кизик,
__Хиёнат дастидан йиглайди вафо,
__Биргина кабрда хакикат ростлик,
__У ерда тенглашар бой билан гадо...!
Onaning yuragi faqat bolam deb urarkan,
Bolaning yuragi faqat yorim deb urarkan.
Shu maqolni yaratkan aytar insonga so'zim,
Ming bor adashibsiz bu maqolni tuzob do'stim.
Shuni biling doimo kerak bo'lsa shu bugun,
Yuragimni beraman mehribon onam uchun!